Богословски смисао

Први поглед на Чуваре Христовог гроба даје утисак да је реч о обичају који своје корене вуче из предхришћанске праксе српског народа у Далмацији, да је повезан са култом словенских ратничких игара. У литургијске радње Великог Петка, Велике Суботе и Васкрса ушао је са христијанизацијом, поистовећујући се са оним стражарима који су на Голготи били поред Распећа и који су били од Синедриона задужени да чувају Гроб Господњи. Намера је да се што више дочара историчност и истина амбијента у коме је историјски Исус страдао и васкрсао.
Богословски смисаоСа друге стране, можда је реч о правој војничкој паради, ратничкој церемонији којом се исказује захвалност народа за Божију помоћ у бојевима са Турцима, омраженим Агарјанима и неверницима. Временом је избледела успомена на стварни разлог и догађај због кога се оружје уносило у врличку цркву, тј. У народном сећању је ишчезла реалистична основа традиције, а народни култ се стопио са црквеним последовањима и типиком.
Неких назнака о томе има код Качића, у његовим „Разговорима угодним народа словинског” Једна његова песма има за сиже епизоду Кандијског рата, када је сераскер Мустафа-паша из Босне провалио у Далмацију, похарао Врлику, чије је становништво делом поубијано, а делом избегло у Сињ, где је издржало турску опсаду. Опсада је прекинута Божијом интервенцијом: